Photography Graphics Mechanical Engineering Information Pain On Top Of Foot Alpha Lipoic Acid Weight Loss Full Term Pregnancy Cheap Canvas Art Super Bowl Appetizers Breakfast Menus Mosquito Bite Allergy Civil War Spies Ancient Chinese Inventions Wii Bundle Deals Room Decorating Games Community Service Quotes Link to Follow
Zdravlje i bilje
Zvezdana protiv Batena
19
Mart

Vitamin A

Zahvaljujući svom presudnom uticaju na staničnu diferencijaciju, početni vitamin abecede ili vitamin A zadužio je najsiromašnije delove sveta i spasio ga najcrnje bede. Ako je neki vitamin zaista napravio “čuda” i doslovce očuvao ljude i decu na dalekom Istoku od slepila tako što im je hrana bila suplementirana, onda je to upravo vitamin A ili retinol. Štiteći stanične membrane, jačajuci kožu i sluznicu, sprečio je mnoge infekcije i nekontrolisano bujanje tkiva pa ga se moze nazvati vrednim zaštitnikom. Za razliku od drugih vitamina koji su u pravilu bezazleni i mogu se uzimati u povišenim dozama, A vitamin je specifičan po tome što u povećanim dozama može biti - toksičan. Zato je dobro da njegovo uzimanje bude pod nadzorom lekara.

Gde ga ima?

Ko se hrani raznovrsnim namirnicama bogatim provitaminom beta-karotenom (povrće i voće), po pravilu nema deficit vitamina A, ali kad ga nema, najbolji izvor su jetra, ulje bakalara, mleko. Osim u multivitaminskim preparatima, A vitamin se izolovano vrlo retko koristi.

Kako deluje?:

Čuvajuci integritet kože i sluznice doslovce sprečava ulaz mikroba, virusa i drugih uzročnika bolesti u telo. Po tome bi se mogao nazvati “body guardom”. Posebno se spominje njegovo pozitivno delovanje kod akni. Budući da sudeluje u gradji stapica u mrežnjaci koji su fotosenzitivni vitamin A sprečava neugodno noćno slepilo. Dalje, vitamin A sprečava razorno oboljenje creva - celijakiju koja podrazumeva nemogućnost probave glutena. Na koncu vitamin A poboljšava zaceljivanje rana. Uticaj vitamina A na imunitet, na Crohnovu bolest, na čir želuca, na anemije toliko su opisani da bi nam trebalo mnogo više prostora od ovog ovde. Ima i celi niz drugih korisnih (zaštitnih) učinaka koje nećemo blize elaborirati.

Mnoge bolesna stanja imaju za posledicu deficit A vitamina; oštecena creva npr., ne mogu apsorbovati masti i u njima otopljeni vitamin A, a začepljeni izvodni kanalici iz žucne kese blokiraju razlaganje masti. Prvi znak blagog deficita vitamina A je noćno slepilo (hemeralopia) a ako se deficit nastavlja duže vreme, može se pojaviti kseroftalmia što je zapravo uvod u slepilo.

Doziranje i sporedni efekti:

Preporučena dnevna kolicina vitamina A (RDA) za odraslog muskarca je 1000 RE (retinol ekvivalenata) a za zenu 800 RE (1 RE = 1 /ug retinola). Pretvoreno u beta karoten to iznosi 6000 /ug ili 6 mg dnevno.

Opisani su slučajevi toksičnog delovanja A vitamina uglavnom kod preterivanja s terapijom akni ili kod dugotrajnog konzumiranja ulja iz jetre morskih pasa! Crvenilo kože, svrab, glavobolja i mučnina su prvi znakovi koji ukazuju da doze treba smanjiti. Srećom takve pojave su retke! U velikom izveštaju koje je objavio ugledni časopis New England Journal of Medicine navodi se ogled “uživo” s visokim dozama A vitamina kod žena koje pred trudnoću žele izbeći razne defekte dece (malformacije). Kod prosečne doze od 50000 i.j. nije zabeležena ni jedna deformacija kod 120 poroda! To je demantovalo ranije oglede gde je bilo pojedinačnih slučajeva defektne dece.

Upravo zbog toga što je A vitamin jedan od onih koji moze biti i toksičan, najbolje bi bilo kada biste ga uzimali pod nadzorom lekara! Poznato je iz literature da su polarni istraživači, koji su kao hranu koristili jetru belih medveda već za nekoliko dana osetili neobične simptome kao sanjivost, glavobolju, iritabilnost i povračanje. Tablete vitamina A koji su načinjeni specijalno za razne kožne bolesti i sadrže 20 puta vece doze od RDA, izazvali su kod osoba koje su to uzimale slične simptome intoksikacije. Hronična intoksikacija je karakteristična po hrapavoj koži i ispadanju kose. Kod žena u menopauzi preporučuje se najviše 25000 i.j dnevno. Medjutim, kod žena koje mogu zatrudneti, sigurnosna doza je manja i iznosi 10000 i.j. dnevno. Za ostale odrasle dnevna doza vitamina A ne bi trebala biti veća od 25000 i.j jer se mogu javiti osipi na koži, glavobolje, umor i gubitak kose. Često puta A vitamin se nalazi kombinaciji s drugim vitaminima u tzv. multivitaminskim preparatima. U tom slucaju dobro je voditi računa o mega dozama. Moguće je da vitamin A i neki lekovi stupaju u medjusobnu vezu u organizmu izazivajuci tzv. “interakcije” o čemu će lekar najbolje doneti ocenu.

YU-fitnes

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara