Photography Graphics Mechanical Engineering Information Pain On Top Of Foot Alpha Lipoic Acid Weight Loss Full Term Pregnancy Cheap Canvas Art Super Bowl Appetizers Breakfast Menus Mosquito Bite Allergy Civil War Spies Ancient Chinese Inventions Wii Bundle Deals Room Decorating Games Community Service Quotes Link to Follow
Zdravlje i bilje
Zvezdana protiv Batena
21
Dec

Nije crna kao što izgleda - Kafa

Piše: D. Z.

Oni koji ne preteruju sa kafom (3-4 šoljice dnevno) smanjuju rizik da obole od dijabetesa tip 2, raka debelog creva, Parkinsonove bolesti, da dobiju kamen u žuči, a u odnosu na kafomrzce bolje su raspoloženi i duže mogu da održe koncentraciju. Ovo su rezultati istraživanja sprovedenih tokom proteklih pola veka koja su nedvosmisleno potvrdila da umerenost u ispijanju kafe ne nosi značajnije rizike čak ni kada je reč o zdravlju trudnica i srčanih bolesnika. Zbog svega crni napitak i nije tako crn kao što neki misle!

Efekti kafe na organizam mogu da se podele u nekoliko kategorija.

NERVNI SISTEM - zbog obilja kofeina kafa deluje stimulativno na nervni sistem, a preko mreže nerava utiče na aktivnost creva, krvni pritisak i disanje. S druge strane kafa, ali i drugi napici sa kofeinom (uključujući čaj, kole, čokoladno mleko) mogu da poremete san ali ako kafu popijete sa mlekom izbećićete ovaj problem. Napetost se, takođe, dovodi u vezu sa dejstvom kafe a neki stručnjaci za mentalno zdravlje upozoravaju da kod onih koji piju kafu u većim količinama može da se razvije čak i zavisnost.

GORUŠICA - čak i kafa bez kofeina pospešuje lučenje želudačne kiseline i stvara gorušicu.

DIURETIČKI EFEKAT - kofein je i diuretik, podstiče bubrege da proizvode urin do te mere da može da dođe do dehidracije.

IZGLED ZUBA - žućkasti zubi su češći kod onih koji redovno piju kafu.

SRČANE BOLESTI - neka istraživanja ukazuju da kafa, sa ili bez kofeina, podiže nivo holesterola u krvi, kao što postoje i ona koja to negiraju. Neki ukazuju da to zavisi od načina na koji se kafa kuva i da uljane frakcije iz klasično skuvane kafe mogu da podignu nivo holesterola za 5% ali da oni koji piju filter kafu nemaju taj problem (ulja ostaju na filteru). A, kada je reč o vezi kafe i srčanog udara izgleda da u rizičnu grupu spadaju samo oni koji preteruju i piju više od 9 šoljica kafe dnevno.

RAK - da li kafa može da bude jedan od uzroka raka pitanje je koje je 1991. godine postavila Svetska zdravstvena organizacija grupi vrhunskih stručnjaka. Oni nisu pronašli dokaze o tome da kofein prouzrokuje rak pankreasa, jajnika ili drugih organa. Nedavno je ponovo sprovedeno istraživanje o tome da li kafa utiče na pojavu raka pankreasa i bešike. Rezultati su bili suprotni od očekivanog - oni koji piju kafu manje rizikuju da obole od ovih vrsta raka dok su istraživači sa Jejla, posle 20 godina istraživanja, konstatovali da veza između kafe i raka bešike ne može da se potvrdi. Ali ni demantuje.

GLAUKOM I OSTEOPOROZA - veza kofeina i očnog pritiska se proučava gotovo 30 godina. Iako istraživanja nikad nisu ukazala na kofein kao uzrok glaukoma, neki stručnjaci preporučuju onima koji imaju glaukom u porodičnoj istoriji da izbegavaju previše kofeina. A, kofein se uzima kao faktor rizika samo kod starijih žena koje imaju i mnoge druge faktore rizika za gubitak gustine koštane mase i prelome kostiju. Veći faktor rizika od kafe je pušenje.

ASTMA - s obzirom da kafa utiče da se prošire disajni putevi neka istraživanja pokušavala su da utvrde kakva je uloga crnog napitka u lečenju astme. Rezultati su bili skromni.

ORGANI ZA VARENJE - kafa pospešuje lučenje želudačne kiseline i kontrakcije žuči, međutim, nije dokazano da to presudno utiče da se stvori čir na želucu ali je potvrđeno da crni napitak može da smanji bolove u slučaju kamena u žuči. Istraživanje objavljeno 1999. godine potvrdilo je da oni koji piju kafu manje rizikuju da obole od raka debelog creva, međutim, stručnjaci ipak ne preporučuju kafu kao prevenciju.

PARKINSONOVA BOLEST - nekoliko istraživanja objavljenih 2003. godine ukazalo je da kafa smanjuje rizik da se oboli od Parkinsonove bolesti a neki naučnici tvrde da samo jedna šoljica kafe dnevno može da smani rizik od ove bolesti za 50%. Istini za volju preciznije objašnjenje za to ne postoji. Ne zna se ni da li kafa pomaže onima koji su već oboleli od ove bolesti.

OSTALE BOLESTI - istraživanje urađeno prošle godine sugeriše da umereno ispijanje kafa (3-5 šoljica dnevno) može da smanji rizik od dijabetesa, Alchajmerove bolesti, formiranja kamena u bubrezima i žuči, depresije. O uticaju crnog napitka na smanjivanje rizika da se oboli od adenoma debelog creva (što je predznak za rak), raka jetre i rektuma podaci nisu dovoljno ubedljivi.

KAFA I TRUDNOĆA

Dovoljne dve šoljice

Istraživanje objavljeno u časopisu Američke medicinske asocijacije dovelo je u vezu spontani pobačaj i malu težinu bebe na rođenju sa ispijanjem samo jedne šolje kafe dnevno tokom trudnoće. Ironično, ali ovaj časopis je objavio i rezultate istraživanja, koje se bavilo istom temom, u kojem se tvrdi da umereno ispijanje kafe ne predstavlja rizik za pobačaj ili malu težinu bebe. Većina stručnjaka se slaže da kofein nije faktor rizika za smanjenu plodnost ili defekte ploda i da gotovo da ne postoji veza između kofeina i drugih komplikacija u trudnoći. Ipak, akušerka dr Luiz Jovanović-Piterson, koja se godinama bavi vezom između kofeina, trudnoće i porođaja, preporučuje umerenost. "Da bi trudnica bila sigurna ne bi trebalo da pije više od dve šolje (od 180 mg) kafe ili nekog pića koje sadrži kofein dnevno, odnosno ne bi trebalo da unosi više od 120 mg kofeina tokom dana."

ZANIMLJIVOSTI

Ne leči mamurluk

  • Za one koji nameravaju da ispijanjem kafe ostanu duže budni podatak da su efekti veći ako su već popili kafu tokom dana.
  • Za neke kafa može da ima negativne, doduše blage, efekte na stanje kardiovaskularnog sistema jer ubrzava otkucaja srca, povećava krvni pritisak, a može da bude i uzrok nepravilnog bila.
  • Mnogi lekovi protiv glavobolje koji se izdaju bez lekarskog recepta zasnovani su na kofeinu.
  • Kafa ne sadrži kalorije, masti, ugljene hidrate, natrijum i holesterol ali obiluje drugim korisnim sastojcima (tiamin, niacin, folat, fosfor, magnezijum, mangan, kalijum, pantotensku kiselinu i riboflavin).
  • Rasprostranjeno mišljenje da je kafa efikasan "lek" protiv mamurluka pobila su brojna istraživanja.

Izvor Bilje i Zdravlje

Prikaži/Sakrij Komentare / Prikaži/Sakrij Formular komentara

Još uvek nema komentara

Prikaži/Sakrij Formular komentara